Марко Краљевић познаје очину сабљу 0001    Шеће ми се Краљевићу Марко 0002    Са Косова нуз то поље равно, 0003    Сретало га Туре момче младо. 0004    У Турета сабља накићена, 0005    Све бисером и сувијем златом, 0006    Понајбоље драгијем камењем. 0007    Марко гледа сабљу накићену, 0008    Па бјеседи вјери некрштеној: 0009    ”Ој Турчине, вјеро некрштена! 0010    Откуд теби сабља накићена, 0011    Све бисером и сувијем златом, 0012    Понајбоље драгијем камењем? 0013    Ил ти ју је бабо оставио, 0014    Ил с’ ју јунак на боју добио, 0015    Ил ти ју је љуба донијела?” 0016    Слушало је Туре момче младо, 0017    Слушало је, што га пита Марко, 0018    Па бесједи Краљевићу Марку: 0019    ”Борај теби, Краљевићу Марко! 0020    Нит ми ју је бабо оставио, 0021    Нити сам ју на боју добио, 0022    Нит ми ју је љуба донијела, 0023    Веће сам ју с крвјом освојио 0024    На Косову, на равному пољу. 0025    Мораш знати, Краљевићу Марко! 0026    Кад је силна изгинула војска, 0027    На Косову, на равному пољу, 0028    Онда ме је мјера намјерила 0029    На Косово, на то равно поље. 0030    На Косову црвен шатор вије, 0031    Над шатором крст је позлаћени, 0032    Под шатором пресиједи старче: 0033    Б’јела му је до појаса брада, 0034    Бркови му до испод појаса, 0035    У рукама књига евандјеље. 0036    Па он сједи, па се Богу моли. 0037    Старац моли, а мени говори: 0038    ” ”Ој јуначе, незнана делијо! 0039    Та тако ти тог Видова дана 0040    И данашње младе недиљице! 0041    Довати ми хладјене водице, 0042    Да од жеђе старад не погинем.” ” 0043    Ја погледа, да познајем старца, 0044    Ал код њега ова сабља бритка. 0045    Л’јепа сабља пристоји јунаку, 0046    А не слабом пресиједом старцу. 0047    Па ја јунак све на једно смисли, 0048    Мјесто воде одсјеко му главу. 0049    Оста старац у крви лежећи, 0050    А ја одо с’ сабљом пјевајући.” 0051    Кад је Марко р’јечи разумио 0052    И Туре си добро уочио, 0053    Он узима сабљу накићену, 0054    Па ју мотри и проматра Марко. 0055    Ал на сабљи три слова хришћанска: 0056    Једно слово свети Димитрија, 0057    Друго слово свети Пантелија, 0058    А треће је светитељу Ђурђе, 0059    Крсно име Вукашина краља, 0060    По имену Краљевића бабе. 0061    Кад је Марко слова проучио, 0062    Што на сабљи хришћански се пишу, 0063    Дознао је за бабину сабљу 0064    И тко му је бабу погубио. 0065    Ал је Марко мудар и премудар, 0066    Он се гради ко да штит не знаде, 0067    Па он враћа сабљу накићену, 0068    Па бјеседи тихо и помудро: 0069    ”Пошто сабља, Туре, момче младо! 0070    Пошто сабља, да се погодимо?” 0071    Одговара Туре момче младо, 0072    Одговара холо силовито: 0073    ”Не будали, Краљевићу Марко! 0074    Скупа ј’ сабља, купит је не можеш! 0075    Сама оштра триста дукат ваља, 0076    А корице триста су дуката, 0077    Два балчака триста су дуката, 0078    Једно с другим девет је стотина. 0079    Ако ти се не вјерује, Марко! 0080    А ми хајдмо Мермеду ковачу, 0081    Нек ју Мермед мјери и проц’јени, 0082    Мермед знаде, каква јој је ц’јена.” 0083    Туд је Марко Туре послушао, 0084    Па одоше Мермеду ковачу. 0085    Кад су дошли Мермеду ковачу, 0086    Бјеседио Краљевићу Марко: 0087    ”Важи сабљу, Мермеду ковачу! 0088    Да ја видим, што та сабља вреди! 0089    Што ли вреди, што л’ се платити може, 0090    Што ли јој је по данашњем ц’јена.” 0091    Мермед слуша Краљевића Марка, 0092    Мермед слуша и послуша Марка. 0093    Баци сабљу на вагу кантаре, 0094    Баци сабљу, па све проесапи: 0095    ”Богом брате, по Богу јуначе! 0096    Сабља важе, колик Турчин каже.” 0097    То ј’ Мермеду Марко вјеровао, 0098    Па ј’ Турчина на стран позивао: 0099    ”Чујеш Туре, вјеро некрштена! 0100    Би л’ ме мого гдигод заклонити, 0101    Заклонити, да не виде Турци, 0102    Док ти платим шило за огњило, 0103    Јер сам тужан много њима дужан, 0104    Све по триста на хиљаду миста, 0105    Самом Јанку, да му псујем мајку! 0106    Самом Јанку до пет сто дуката.” 0107    Њему вели Туре, момче младо: 0108    ”Знам те, Марко, добро заклонити, 0109    У дубрави под Мијол ћуприје, 0110    Да те не ће ни сунце видити, 0111    А камо ли Турци напржице.” 0112    Кад је Марко Туре разумио, 0113    Они иду по Мијол ћуприје. 0114    А кад дошли под Мијол ћуприје, 0115    Стере Марко диван кабаницу, 0116    Да истреса гроше и дукате. 0117    Сједе Туре да броји дукате, 0118    Ал је Марко мудар и премудар, 0119    Он не вади гроше ни дукате, 0120    Већ он вади бритку сабљу своју, 0121    Трже сабљу, одс’јече му главу, 0122    Па ју баца у воду Марицу. 0123    Па бјеседи Краљевићу Марко: 0124    ”То је, Туре, шило за огњило! 0125    Да с’ ми бабу водом напојио, 0126    Ја би тебе руменијем вином. 0127    Ал ти уби старца бабу мога, 0128    И ја теби сад одсјеко главу.” 0129    То гледали Грци и трговци, 0130    Па говоре Грци и трговци: 0131    ”Тешко оном, тко пазари с Марком, 0132    Не ће више с никим пазарити.”